Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine, sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova (KVB) vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 18,6 miliona ljudi umre od bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 80% prevremenih smrti od srčanog i moždanog udara može da se SPREČI kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).
Situacija u Srbiji
Prema podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova (kardio vaskularnih bolseti) tokom 2021. godine u Srbiji je umrlo 56.610 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 41,4% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Zajedno, ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti, vodeći su uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. U kardiovaskularne bolesti spadaju: reumatska bolest srca koja čini 0,2% svih smrtnih ishoda od kardiovaskularnih bolesti, hipertenzivna bolest srca čini 19,0%, ishemijske bolesti srca 15,4%, cerebrovaskularne bolesti 16,6%, a ostale bolesti srca i sistema krvotoka čine 65,4% svih smrtnih ishoda od kardiovaskularnih bolesti. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 50,9% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2021. godini. Ostale ishemijske bolesti srca činile su 49,1% smrtnosti od ishemijskih bolesti srca.
Faktori rizika!!!
Hipertenzija je vodeći uzrok kardiovaskularnih bolesti širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva „tihim ubicom”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju. Prehipertenziju i hipertenziju u Srbiji ima 46,2% odraslog stanovništva. Prehipertenzija i hipertenzija kod muškaraca zastupljena je u 26,7%, a kod žena u 32,3% slučajeva. Hipertenzija je jedan od najvažnijih uzroka prevremene smrti širom sveta, a ono što zabrinjava je činjenica da se procenjuje da će 1,56 milijardi ljudi živeti sa hipertenzijom u 2025. godini. Sve navedeno upućuje na važnost redovnog merenja krvnog pritiska.
Sve gore navedeno upućuje na važnost redovnog merenja krvnog pritiska i redovnih pregleda kod vašeg lekara.
Upotreba duvana
Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života, raste sa godinama i viši je kod žena pušača nego kod muškaraca pušača. U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od ishemijskih bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pušenja, rizik od kardiovaskularnih oboljenja se izjednačuje sa rizikom koji postoji kod nepušača.
U Srbiji svakodnevno konzumira duvanske proizvode 29% muškaraca i 23% žena.
Šećerna bolest se dijagnostikuje u slučaju kada su vrednosti jutarnjeg nivoa šećera natašte u krvi 7,0 mmol/L (126 mg/dl) ili više, a KVB su uzrok 60% svih smrtnih slučajeva osoba sa šećernom bolešću. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola. U svetu učestalost dijabetesa kod odraslih osoba iznosi 10%, dok u našoj zemlji učestalost dijabetesa kod odraslog stanovništva iznosi gotovo 8,3%. Ako se šećerna bolest ne otkrije na vreme i ne leči može doći do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani i moždani udar, bubrežnu insuficijenciju, amputaciju ekstremiteta i gubitak vida.
Redovno merenje nivoa šećera u krvi, procena kardiovaskularnog rizika kao i redovno uzimanje lekova, uključujući insulin, može poboljšati kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.
Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. Ljudi koji su nedovoljno fizički aktivni imaju 20 do 30% veći rizik od svih uzroka smrti u odnosu na one koji su fizički aktivni najmanje 30 minuta veći broj dana u toku nedelje. U svetu je nedovoljna fizička aktivnost zastupljena kod 31% odraslog stanovništva, a u Srbiji je nedovoljno fizički aktivno 46,3% odraslih.
Nepravilna ishrana
Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, transmasti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za tri do pet puta. Učestalo konzumiranje visokoenergetskih namirnica, kao što su prerađene namirnice bogate mastima i šećerima, dovodi do nastanka gojaznosti. Visok unos zasićenih masti i transmasnih kiselina je povezan sa srčanim bolestima, dok eliminacija transmasti iz ishrane i zamena zasićenih masti sa polinezasićenim biljnim uljima smanjuje rizik od nastanka koronarne bolesti srca.
Koliko god dobar trening imali , fizička aktivnost ne može da pobedi lošu dijetu. Na kraju, mi smo ono što pojedemo.
Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo
• Godine starosti
KVB postaju sve češća pojava u starijem životnom dobu. Kako čovek stari, srce prolazi kroz postepene fiziološke promene, čak i u odsustvu bolesti. Srčani mišić sa starenjem ne može u potpunosti da se opusti između dve kontrakcije, što ima za rezultat da komore postaju krute i rade manje efikasno.
• Pol
Muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena u premenopauzi. Kada žene uđu u menopauzu, rizik za pojavu kardiovaskularnih bolesti se izjednačava sa muškarcima. Rizik za nastanak moždanog udara je isti kod žena i muškaraca.
• Bolesti u porodici
Porodična istorija kardiovaskularnih oboljenja ukazuje na povećani rizik kod potomaka. Ako je prvostepeni krvni srodnik imao koronarnu bolest srca ili moždani udar pre 55. godine života (rođak muškog pola) ili 65. godine života (rođak ženskog pola), rizik je veći.
SAVETI DA SAČUVATE VAŠE SRCE
Budite mudri u izboru hrane i pića
• Smanjite slatke napitke i voćne sokove – izaberite vodu ili nezaslađene sokove.
• Zamenite slatkiše i slatke poslastice svežim voćem kao zdravom alternativom.
• Pojedite pet porcija voća i povrća (otprilike po nekoliko) dnevno – mogu biti sveže, smrznute, konzervirane ili sušene.
• Konzumirajte određenu količinu alkohola u skladu sa preporučenim smernicama.
• Ograničite prerađenu i prženu hranu, koja često sadrži velike količine soli, šećera i zasićenih transmasti.
• Pravite kod kuće zdrave obroke.
Budite fizički aktivni
• Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta svakodnevno.
• Prošetajte do posla ili prodavnice.
• Koristite stepenice umesto lifta.
• Uključite se u neki sport ili ples.
• Bavite se fizičkom aktivnošću na poslu (pauzu iskoristite za lagane vežbe istezanja ili kratku šetnju).
• Ako putujete autobusom, siđite dve stanice ranije.
• Na posao idite biciklom, ako je to moguće.
• Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate televiziju (čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu).
• Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera).
Recite „ne” pušenju
• To je najbolja stvar koju možete da uradite za poboljšanje zdravlja vašeg srca.
• U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca se značajno smanjuje.
• Posle 15 godina nakon prestanka pušenja, rizik od KVB vraća se na rizik nepušača.
• Prestankom pušenja, poboljšaćete svoje zdravlje i zdravlje vaših najbližih.
• Ako imate problema sa prestankom pušenja, potražite stručni savet.