Vesti

Psihološke posledice COVID-19 i saveti za očuvanje mentalnog zdravlja

Crveni krst Vračar će nastojati da pruži podršku svim građanima svakodnevno u periodu od 09-15h ukoliko imate neke nedoumice pitanja možete nam se obratiti na 011/2456-557.


Crveni krst Srbije i Crveni krst Beograda formirali su Info centar za podršku građankama i građanima u vezi situacije prouzorokovane virusom COVID19.


Info Centar za podršku će raditi svakog dana u periodu 8-17:30 časova. Telefoni centra su: 011 2622 965 i 011 2624 144.

 

Kako se osećamo?

Pojava novog Koronavirusa COVID-19 predstavlja novu situaciju, uz to mnogi detalji još uvek nisu poznati, pa je moguće da takva situacija kod ljudi pojačava doživljaj opasnosti i strah za sopstveno zdravlje i zdravlje svoje porodice i najbližih. Možemo reći da je strah normalna reakcija u ovakvim situacijama. Pored straha kod nekih ljudi javlja se i panika koja je intenzivan, odnosno jak doživljaj straha. Strah može biti reakcija na stvarnu pretnju ili pretpostavljenu pretnju. Upravo u ovoj situaciji sa Koronavirusom naš strah nije odraz stvarnog rizika koji je utemeljen na naučnim, epidemološkim podacima, već je naše ponašanje vođeno našim ličnim doživljajem rizika i opasnosti. Što manje znamo o određenoj pretnji, sve više raste strah i osećaj neizvesnosti, U takvim situacijama često precenjujemo opasnosti od novih rizika, pa se javljaju ponašanja kojim želimo da povratimo kontrolu (kupovina zaliha, gomilanje hrane, zaštitnih sredstava ne vodeći računa o drugima, zaboravljajući da ukoliko drugi nemaju dezinfekciona sredstva i vi ste takođe pod rizikom iako iste imate).

O panici i o strahu u ovoj situaciji još uvek nemamo dovoljno podataka, ali nešto možemo da zaključimo na osnovu ponašanja i emocionalnih reakcija. Nema puno istraživanja o uticaju zaraznih i infektivnih bolesti na mentalno zdravlje ali možemo reći da ova situacija utiče i na mentalno zdravlje i potrebno je voditi računa o dobrobiti pojedinaca.

U svakoj epidemiji uobičajeno je da se pojedinci osećaju uplašeno i zabrinuto. Uobičajeni odgovori ljudi koji su pogođeni (direktno i indirektno) mogu uključuju:

Strah da se ne razbole i umru.
Izbegavanje približavanja zdravstvenim ustanovama zbog straha od infekcije dok sa druge strane osećaju neke tegobe i imaju potrebu za zdravstvenom zaštitom.
Strah od gubitka sredstava za život, nemogućnosti rada tokom izolacije i strah od otpuštanja sa posla.
Strah od socijalne isključenosti/ smeštanja u karantin (izolaciju) može da dovede do stigme povezane sa bolešću (npr. negativan stav prema osobama koje potiču ili za koje se smatra da su iz pogođenih područja).
Osećanje nemoći da zaštite voljene i straha od gubitka voljenih zbog virusa.
Strah da moraju da se zbog karantina/ izolacije odvoje od svojih voljenih i svojih negovatelja i uobičajene rutine.
Strah ko će biti sa njihovom decom ako budu u izolaciji, strah ko će brinuti o njihovim ostarelim roditeljima. Odbijanje brige o maloletnicima bez pratnje, osobama koje žive sa invaliditetom ili starijim osobama zbog straha od infekcije, jer roditelji ili negovatelji su odvedeni u karantin
Osećanje bespomoćnosti, dosade, usamljenosti i depresije zbog izolovanosti.
Strah od ponovnog proživljavanja iskustva prethodne epidemije.

Postoje posebni stresni faktori koji utiču na ponašanje i emocionalne reakcije kod COVID 19:

Rizik da se ne zarazimo ili da ne zarazimo druge, posebno u situaciji kada transmisija bolesti nije 100% jasna. To povećava naš strah.
Uobičajeni simptomi drugih zdravstvenih problema (groznica) mogu da dovedu do pogrešnog tumačenja simptoma i straha kod ljudi da su se zarazili.
Roditelji mogu da budu zabrinuti i osećaju strah da će njihova deca biti sama bez podrške i brige ukoliko se oni razbole i budu u izolaciji.
Rizik od pogoršanja fizičkog i mentalnog zdravlja ranjivih kategorija stanovništva (starije osobe i osobe sa invaliditetom) ako su njihova deca, roditelji ili negovatelji smešteni u karantin.

Kako se nositi sa strahom u ovom slučaju?

Pratite postojeće informacije koje su proverene i date od strane nadležnih institucija.
Prilagodite svoje ponašanje preporukama koje smanjuju rizik, budite disciplinovani i poštujte preporuke stručnjaka.

Saveti za unapređenje mentalnog zdravlja

Imajte u vidu da da većina ljudi koji obole od COVID-19 ima samo blage simptome.
Radi se na tome da se pomogne ljudima koji su možda ranjiviji na koronavirus, kao što su stariji građani i oni sa hroničnim bolestima.
Pratite vesti o koronavirusu, a najproverenije i najkorisnije informacije možete pronaći na zvaničnim sajtovima ministarstva zdravlja i instituta i zavoda za javno zdravlje ili za one koji znaju engleski, na sajtu Svetske zdravstvene organizacije Komunicirajte informacije sa porodicom, decom i roditeljima. (Korisni linkovi: https://covid19.rs/, https://www.zdravlje.gov.rs/, http://www.batut.org.rs/, https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019).
Razgovarajte sa svojim starijim roditeljima, podelite sa njima važne informacije i preporuke za ponašanje u ovoj situaciji i činjenicu da je za njihovo zdravlje i dobrobit najvažnije pridržavanje osnovnih preporuka koje su napred navedene. Istaknite značaj da se drže zvaničnih preporuka i pomozite im u nabavci i kupovini i obavljanju drugih obaveza. Socijalna izolacija je za njih najvažnija u ovom trenutku.
Dobrosusedska pomoć: pokušajte da se organizujete u svojoj zgradi ili ulici da pomognete starijim osobama (posebno onima koji žive sami) uz mere opreza i predostrožnosti (udaljenost, bez rukovanja, nošenje maske….). Može se desiti da starije osobe koje žive u vašoj blizini nisu uključene u aktivnosti zajednice, niti dobijaju podršku od institucija, pa vi predstavljate njihovu pravu podršku. Pokušajte da se dogovorite u okviru kućnog saveta da pomognete oko kupovine, plaćanja računa ili šetanje ljubimca. Budite solidarni.
Vaša deca takođe mogu da osećaju strah, ona mogu da posmatraju vaše ponašanje i osećanja. Zato je važno da komunicirate sa svojom decom. Važno je da roditelji razgovaraju sa svojom decom o načinima ponašanja i samozaštite, ali i da tokom boravka u kući ne odustaju od određene rutine i rasporeda. Takođe je preporuka da se donekle ograniči gledanje i konzumiranje medija kako bi anksioznost bila pod kontrolom. Možete se sa decom igrati društvenih igara naučite ih nekim igrama koje se sada retko igraju a mogu da budu zabavne (Kaladont……).
Pojedinci koji osećaju veliku nervozu, dugotrajnu tugu ili druge dugotrajne reakcije koje negativno utiču na njihov posao ili međuljudske odnose trebalo bi da se konsultuju sa obučenim i iskusnim stručnjakom iz oblasti mentalnog zdravlja, oni im mogu pomoći u tome kako da se nose sa ekstremnim stresom.
Budite odgovorni, savesni i solidarni i pratite zvanična uputstva.

Neke od aktivnosti kojim se održava dobrobit starijih tokom izolacije kod kuće ili karantina:

Redovno se hranite i uzimajte terapiju koja vam je prepisana.
Pijte redovno vodu (8 čaša dnevno).
Fizičke vežbe koje su prilagođene vašim funkcionalnim sposobnostima i dosadašnjim aktivnostima (npr. lake vežbe istezanja, joga, tai či, vežbe oblikovanja).
Kognitivne vežbe (uključujući i rešavanje ukrštenih reči).
Vežbe relaksacije (npr. vežbe disanja, meditacija).
Odmarajte se tokom dana.
Smanjite vreme provedeno u gledanju vesti na televiziji koje mogu izazvati strah i anksioznost. Tražite informacije iz pouzdanih izvora.
Smanjite vreme provedeno u traganju za informacijama na jednom do dvaput dnevno umesto svakog sata.
Smanjite vreme provedeno u slušanju raznih nepotvrđenih glasina i razmišljanju o njima.
Čitajte knjige i štampu.
Pokušajte da upražnjavate neke svoje talente za koje niste imali vremena (slikanje, pisanje pesama, priča, origami, pletenje).

Redovno razgovarajte sa prijateljima i porodicom telefonom. Napravite Skype, Vajber ili WhatsApp grupe sa prijateljima, porodicom, rođacima i sa njima dnevno komunicirajte. Imaćete osećaj sigurnosti da neko brine za vas i da vi brinete za nekog, imaćete osećaj odgovornosti da vi brinete o nekom

Još neke aktivnosti koje možete da radite u izolaciji:

  • Pokušajte da sredite stare fotografije.
  • Sredite Vaš kuvar, možete ga ubaciti u kompjuter i ostaviti svojoj deci ili podeliti ga sa prijateljima.
  • Za one koji koriste Internet i kompjuter, već imaju redovne aktivnosti kao što su igranje šaha, saveti o šivenju itd.
  • Probajte da svakodnevnu šetnju zamenite vežbanjem u kući.

Važno je da vam dan bude organizovan i da vam vreme bude struktuirano kako bi sačuvali fizičko i mentalno zdravlje. 😊

Poštujte ljudsku bezbednost

Trudite se da vaši postupci ne naštete ljudima ili da ih ne izlože dodatnim rizicima (ako ste bolesni ne idite na posao i u posete drugim ljudima, nemojte da pravite zalihe koje su nepotrebne i time dovodite u direktnu opasnost druge osobe koje nisu u mogućnosti da nabave potrepštine, ali i indirektno vi dovodite i sebe i svoju porodicu u opasnost, jer ako vaš komšija ni saradnik nemaju dezinfekciono sredstvo to je rizik i za vas).

Pobrinite se, najbolje što možete, da su odrasli i deca kojima pomažete bezbedni i zaštitite ih od fizičkog ili psihološkog povređivanja (obavezno perite ruke, držite razmak minimum jedan metar od drugih, kijajte I kašljite u maramicu ili rukav koristite zaštitnu opremu kad god je to neophodno).

Poštujte ljudsko dostojanstvo

Tretirajte ljude s poštovanjem i u skladu s njihovim kulturnim i društvenim normama (ukoliko je neko inficiran nemojte ga stigmatizirati).

Poštujte ljudska prava

Pobrinite se da ljudi pravedno i bez diskriminacije imaju pristup informacijama i pomoći (vodeći računa o svojoj i bezbednosti druge osobe).

Pomozite ljudima da dobiju pomoć koja je na raspolaganju

Delujte samo u najboljem interesu svake osobe s kojom stupite u kontakt (vodeći računa o preporukama kako se ponašati i zaštiti se).

Leave a Reply

Your email address will not be published.